Iako se svog detinjstva sećam napreskokce i većina sećanja sada spava u ladicama, jasno pamtim neki razgovor uz ručak kad je teča nonšalantno spomenuo da je u Parizu bio, „ha šta znam, pa najmanje deset puta“. Meni je to zvučalo kao da ima čarobnu sezonsku metro kartu koja ga vodi direktno do središta svemira, ali decenijama kasnije, eto me. Moj nadraži grad. Pomalo se osećam kao kliše zbog toga, ali hej – ko može da mu stane na crtu!? Počela sam sa obaveznim štivom, posetila sve viđenije tačke, a onda sam krenula da sužavam interesovanja, da grebem ispod površine. Gde idu oni koji tu žive? Kad su u potrazi za inspiracijom? Kad im je potrebno malo životnog začina? Plot twist?
Otkrila sam mali milion mesta! Doslovno bih ih sada sve zalepila ovde, ali hajmo lagano, tag Pariz će se ovde najćešće apdejtovati i stvarno ću donositi up to date mesta koja ćete, ako ste kreativni i vizuelno pismeni, aposlutno obožavati. Ako niste uhvatili svoj PDF vodič Pariz, samo adresu dodajte u polje za prijavu na newsletter i pišite mi, to je moj poklon svima koji su stigli do ove stranice.
Današnje deljenje podrazumeva mesta koja su stvarno dobro skrivena, neka od njih rade jedva nekoliko sati nedeljno (pa vi recite da idealan posao ne postoji). U ovoj epizodi obraćam se kreativicima, a sledeće nedelje u vodič Pariz seriji vodim vas u ono što engleski jezik zgodno opisuje cabinet of curiosities. Hajmo!
LA MAISON DU PASTEL
Da li znate da se u Parizu nalazi najstarija manufaktura pastela na svetu? Da, La Maison du Pastel je otvoren 1906. godine i dalje posluje i njihovi majstori još uvek ručno spravljaju neverovatnih 2.000 nijansi. Njihovi pasteli imaju posebnu teksturu koja omogućava boje izuzetnog intenziteta i preciznog traga. No, morate se malo pomučiti ako želite da ih dodate u svoj slikarski pribor, shop pri radionici radi samo jednom nedeljno – četvrtkom od 2 do 6 popodne. Radnja je skrivena u Mareju u unutrašnjem dvorištu. Realno, ukoliko među dragim ljudima imate umetnika teško da postoji bolji i orignalniji poklon. Ako mene pitate, gledajte paletu nijansi Egyptian Blue i nijansu 7292. Najsavršenija plava je svima potrebna!
Zabava vršljanja po starim fiokama vam sigurno sledi, iako će vas možda cena od 215e za 12 pastela iznenaditi, samo ću vam reći da je moguće kupiti SVE nijanse koje prave i to za sitnih 30.500e. Niko nije rekao da je lako biti umetnik.
THE ACADÉMIE DE LA GRANDE CHAUMIÉRE
Bilo da ste umetnik po vokaciji ili samo zainteresovani amater ne bi trebalo da propustite šansu da se oprobate u slikanju modela u originalnom pariskom ateljeu. The Académie de la Grande Chaumière je jedna od najstarijih akademija u Parizu i možda ćete sesti na mesto gde su nekada stvarali Miró, Modigliani, Matisse, Foujita ili Léger? Akademija je osnovana još 1904. godine i otvorena je za javnost svakog dana od ponedeljka do nedelje popodne bez prethodne najave (sredom je termin večernji, od 19 časova). U ateljeu gostuje model, a uplaćeni termin ne podrazumeva pomoć profesora,ukoliko želite možete zakazati i čas slikarstva. Ulaznica je 22 evra, dok je studentska karta 18 evra.
TOMAT’S
Sledeća adresa je za sve one koji kreativnost ispoljavaju u kuhinji. Kako ja kuvam između mestimično i aposlutno nikada, a ova radnja me je oborila s nogu, jasno vam je da je nešto posebno u pitanju! Ali hajmo od početka, Tomat’s épicerie fine se nalazi nasuprot najlepšeg trga u VI arodismanu – Rue de Furstemberg. Naravno, moraćete da pronađete maleni prolaz (tražite ilustraciju jarko crvenoog paradajza) i da ubodete vreme kada je radnja otvorena (od utorka do subote od 11 do 1, i od 2 do 7 uveče). Ali budite strpljivi, jer se isplati malo planiranja zbog njihove ponude.
Između ostalog tu su sirća kompanije Libeluile: od jagode i smokve, preko ananasa i borovnice, sve do pulpe od krastavca i kombinacije paradajza i bosiljka. Kao i single origin čokolade Bonnat koje postoje još od 1884. Kompanija je i dalje u porodičnom vlasništvu i njihov kredo glasi: „Ono što je dobro za nepca, ne može da naškodi duši“. Birajte po ukusima, ili po bojama omota, svakako nemoguće je pogrešiti.
I na kraju u ovoj radnji nude proizvode brenda OCNI (na francuskom Objet Comestible Non Identifié, odnosno neindetifikovani jestivi objekti). Šta to znači? Oni proizvode začine u obliku olovke (?!), uz koje kupujete poseban zarezač i tako u delikatnim tankim listićima dodajte ukuse. Kupila sam iz zabave, ali se ispostavilo da je sve organskog porekla i da jelima daje odličan ukus. Pa sam sigurna da oni vičniji kuvanju tek mogu da od ovoga naprave nešto genijalno.
