Nikada nisam bila dobra u pripadanju nekom klubu. U sportu sam bila postojano loša, tako da me je ta opcija elegantno zaobišla. Najviše sam volela da sedim u ćošku i izmišljam neke svoje stvari, tako da me zapravo pripadnost nekoj grupi nije ni vukla kao koncept. I tako je dan, danas, gledam svoja posla i to je to. No, u ovim godinama napravila sam ustupak jer sam pronašla klub koji u u potpunosti deli moje vrednosti. Tačnije, Slow Sunday Morning Club je pronašao mene i eto me sa imaginarnom članskom kartom.
Zaplet ide ovako, u inbox mi je stigla pozivnica gde je samo pisalo vreme i mesto, uz listu ljudi sa beogradske gastro scene bez dodatnog objašenja. Na blanko sam potvrdila svoje prisustvo, bez ikakvih pitanja.
Ukratko, slavi se doručak moj najomiljeniji obrok na celom svetu, nedelja kao stanje uma, jutro i dan, ali i ljubav ka dobrim ukusima i generalno hedonizam. Ali onaj promišljen, gde je u prvom planu izbor namirnica, brižljivo usavršavane recepture, a tu je i uvek prisutan twist u receptu zbog koga lako možete prepoznati ko je šta „zamesio“. Redom, okupili su se ljudi čija motivacija je u alhemiji, u otkrivanju šta čini ukus dobrim i kako ga unaprediti do maksimuma, ali sve vreme koristeći sastojke iz prirode uz tradicionalne načine pripreme.
Old school, stvarno, pošteno i bez brzih trikova.
Domaćin ovog guerilla okupljanja je Vanja Puškar odnosno njegov prostor Living Room koji je svojevrsan hibrid dnevne sobe i restorana, po potrebi. Iskreno, malo šta je bolje od toga kad imate priliku da vam šef kuhinje New Balkan Cuisine čiji restoran nosi Michelin preporuku i Bib složi vazdušasti omlet sa lardo slaninom na briošu iz Šarlo pekare. Posle slanih zalogaja pozornicu preuzima Modla, odnosno Jelena Perović čija slatka manufaktura neguje retro poslastice koje mirišu na prah šećer i nostalgiju. U praksi to znači da je zagarantovan poljubac sa vanilicom, pa posle i vrela Kuglof afera.
Kao „muzička“ podloga tu su dva smera: vrhunska kafa Hotela Beograd za čijim kormilom stoji Nenad Stojanović uz svoj mlin i aparat za espreso, kao i prirodna vina koja uvozi kompanija Naked Wines među kojima se ističu vinarije Vinas Mora i Gut Oggau. Potpuno je okej kombinovati obe „melodije“ jer nedelja je. Jer lepo je. Jer što da ne.
Šta su želeli da postignu ovim genijalnim mash-om? Kao i iza svih privlačnih narativa, iza ovog ne stoji detaljan biznis plan, već vizija povezivanja ljudi sa sličnim pogledom na život. Zamislite to kao svojevrsan vikend gastro salon gde se priča o svemu i ničemu, gde se možda nešto ozbiljno dogovara, a možda se samo ređaju smešne epizode od subote.
Sve može i ništa ne mora.
Za sada je ovaj novi koncept zatvorenog tipa, ali kad se nešto promeni dojaviću vam. No, ovo može biti sjajna inspiracija da se sa prijateljima organizujete za vikend i da složite svoj izbor favorita iz ponude malih lokalnih proizvođača i preduzetnika. Naravno, i zajednička priprema je opcija ukoliko ste vešti u kuhinji. Poenta je da pozovete i interesantne poznanike, one koji vas intrigiraju, ljude koji ne pripadaju nužno istom krugu i školi mišljenja, ali koji će tek otkriti šta ih zapravo spaja. Zamutite ljude baš kao penu na kapućinu.
Vreme je da se vratimo istinskom povezivanju, nasuprot paučinastih konekcija na mrežama koje su nekada toliko naporne da pre podsećaju na omču nego na kvalitetne odnose i zdravu interakciju.
Jutarnji klub lenjih nedelja vas čeka!
