Jun je bio 27, sedela sam kod frizera sa farbom na glavi i lenjo listala inostrana glossy izdanja kada sam stigla do stranice koja je nosila proglas da su „radical sabbatical“ odmori u neverovatnom porastu. Ma, jel da?! Zagledala sam se u tekst, ne znajući da li da čestitam sebi što sam opet bila u pravu, i oh tako sam trendi, ili da na licu mesta gorko zaplačem. A zapravo možda sam samo u boksu „ne više tako mladih“ profesionalaca kojima je egzistencijalna kriza stigla na red. Bilo kako bilo, na mom mailu u tom trenutku čekala me je karta za Rim, pa zatim za Pariz, sve u jednom smeru, uz draft otkaznog pisma. Okej, bilo je to malo dramatično, jer za razliku od kolega u inostranstvu taj luksuz prinudnog odmora sam morala sama da platim bez zamrznute pozicije koja bi me čekala da pronađem smisao svega ikada. Dodala sam i malo obale, pa krug po Maroku), ali me je realan život pozvao da se ipak na kraju prizemljim kod kuće.
Iako se sabbatical opisuje kao transformantivno putovanje zapravo se više radi o pauzi nalik na raspust gde pokušavate da sve delove sebe zadržite na jednom mestu i čija je svrha, ne da prokljuvite aposlutnu istinu, već da usmerite misli i energiju na neku drugu stranu. Posle pandemije sve je više milenijalsa koji su snažno odgurnuli kancelarijsku stolicu i zaključali vrata stana iza sebe bez jasne ideje kada će se vratiti kući i u bukvalnom i u prenesenom smislu. Usporavanje sveta na tren i prebacivanje na sistem rada od kuće, mnoge je nagnao da razmisle o tome gde i sa kim žive, ali i da počnu da promišljaju način na koje je društvo uređeno.
Bilo da patite od galopirajuće anksioznosti, razmatrate raskid (ili ga prolazite), razmišljate da želite decu ili ne, ili osećate da je vreme za da se otisnite u preduzetničke vode, biti na raskrsnici…doneti finalnu odluku i prepustiti se daljem toku sudbine uz misao da ste tvorci svoje putanje uz preuzimanje potpune odgovornosti je istovremeno uzbudljivo, ali i strašno, toliko da je moguće da se parališete. Tajmaut koji će vam dozvoliti da se udaljite i sagledate širu sliku je ključan u tim momentima, a neke od modernih kompanija kao što su PayPal i Patagonia svojim zaposlenima nude opciju sabbatical pauze u trajanju između jednog i tri meseca. Daleko smo dogurali od nekadašnje poslovne kulture koja je podrazumevala da je pitanje odmora ono neprijatno, koje bolje da ne postavljate ako ne želite probleme. Lično, doživela sam da nadređeni saopšti da mu je potpuno okej da odem na kratak letnji odmor, samo da ostavim sav sadržaj unapred za planirane dane odmora i da mi želi srećan put. Takav „srećni put“ vodi pravo u središte burnout-a bez obzira koliko volite svoj posao i koliko vam zadaci leže.
No, stvari se kreću nabolje, toliko da danas postoje programi i cele agencije koje se bave novonastalom ljudskom potrebom da se neko vreme sklone od svog života, ali i da „nestanu“ van utabanih staza. Bilo da ste u potrazi za smislom ili za novim mogućnostima sajtovi kao što su Healing Holidays i Queen of Retreats su dobra polazna tačka kada ste u potrazi za lokacijom koja će doneti utehu. U ponudi su retreat putovanja za emotivni balans na Tajlandu, surf kamp gde se bave prevazilaženjem traume u Maroku, aranžman za one koji planiraju novi posao u Kostariki i kreativne radionice na grčkim ostrvima. U ove ture uključen je i rad sa terapeutom. Kompanija Black Tomato svojim klijentima nudi mentore i motivatore iz sveta biznisa i umetnosti kako bi na putovanje pošli sa pitanjem, a vratili se sa odgovorima. Deep Rest agencija svojim klijentima čak obezbeđuje couching pre, tokom i posle sabbatical putovanja i pomaže im da srede svoj unutrašnji svet, dok im organizuju obaveze u javnom delu.
Mnogi od nas sanjare o bekstvu, o tome da ne moramo na posao svaki dan i beskrajnoj količini slobodnog vremena. Ali u realnosti živimo u hiperpovezanom svetu koji je konstantno priključen na društvene mreže i često svoj identitet određujemo kroz svoj poslovni status.
Kao neko ko je slobodan životario u svojoj mansaradi u San Žermenu, satima sedeo kraj fontane čitajući knjigu i grickajući kroasan mogu da vam iz prve ruke kažem da je bekstvo sjajna ideja, ali samo ukoliko ima ograničeno trajanje. Plutanje je super, ali ako se ne pomerite jedini smer je nizvodno. Nisam domislila velike misli, radikalno promenila svoju karijeru i razumela svoju svrhu na ovom svetu (a realno ko i razume išta ovih dana?!), ali sam se baš odmorila, iskočila iz poznatog, očekivanog i utabanog. Definišem svoj identitet kroz nešto što je više od titule, statusa ili mreže kontakata. Okopavam bašticu svoje duše i mnogo mi je sitnije sito kroz koje sada prolaze ljudi, ideje i predlozi. U prevodu? Zidam svoje granice, dok istovremeno jezdim neotkrivenim putevima. Ako vam je prekipelo, navijam da svoj um, telo i bit sklonite sa ringle. Mnogo se lakše misli kada se glava ohladi, verujte mi.
