Odmah da vam kažem bila sam skeptična prema onoj čuvenoj izreci „svi putevi vode u Rim“ jer ja sam kretala raznim putevima i baš nijedan me nikada nije odveo u Rim! Dok sam histerično pokušavala da ubacim što više dana u Parizu u svoj raspored italijanska prestonica je ostajala u senci travel planova. Kad sam shvatila da više nema smisla da vičem „pa tu je, karte su jeftine, ajde biće“ nego stvarno da nešto uradim povodom toga već smo stigli do ove godine. I kad sam konačno bukirala let i smeštaj, učinila sam nešto potpuno atipično za mene. Jedva da sam sejvovala nekoliko lokacija na svoju mapu i krenula sam rasterećena u stilu que sera, sera. Što ne da nije nalik meni, nego je potpuni opozit (ja sam ona koja vredno proverava razdaljine na mapi, a od kad su uveli Google Maps Immersive View ja unapred i „prošetam“ po mestima koja me zanimaju). I tako sam dopustila sebi da lutam random, tek povremeno se orijentišući i da vam kažem vrlo zanimljivo iskustvo. Rim je grad koji toleriše takvo ponašanje, jer realno gde god da skrenete čeka vas novi spektakl. Pa, danas sa vama delim moje rimske beleške, jer kad sam otišla jednom, ja sam se vrlo brzo vratila još dva puta, čisto da utvrdim gradivo.
Prvi krug sam obrnula po parku Villa Borghese i zaista je taj park sve što nam je na proleće potrebno, duboki hlad i potpuni Rim (koliko je to moguće usred turističke sezone), pauza u kafeu, pa krug po jezeru, pa da se odmori na klupi, malo gledanja u fontanu. Odradila sam svaki zadatak sa vrhunskom predanošću. Kad prođete ceo park izbićete ispred muzeja La Galleria Nazionale d’Arte Moderna. Muzej je dom umetničkih dela evropskih majstora koji su stvarali između XIX i XXI veka. Pored toga u jednom krilu zgrade smešten je restoran Caffè delle Arti. Reč je o vrlo elegantnom prostoru koji je definicija old school atmosfere. Imaju vrlo lepu baštu koja je kao stvorena za velike životne teme sumanuto smejanje uz italijansko vino i Tiramisù.
Ono što je predivno u Rimu jeste činjenica da u kakav god ćošak, kiosk ili rupu u zidu da zalutate sigurno ćete dobiti šoljicu odlične kafe. Ali, opet tu su smešteni i hoteli svih najpoznatnijih lanaca i to su smešteni u neverovatnim istorijskim građevinama, pa nije loše kombinovati fine lobije i random mesta na koje usput nailazite. Moj rimski hotelski favorit je Six Senses otvoren prošle godine, pre svega zbog enterijera koji je osmisila Patricia Urquiola. Stvorila je besprekorno uređeno mesto koje momentalno utiče da se opustite i prepustite postojanju u velikim jastucima ispod staklenog svoda zbog koga će vam se činiti da ste napolju. Samo minus gužva, upeklo sunce, gunglula i vreva. Six Senses će vam dati komad mira, što je u Rimu s vremena na vreme neophodno. Upravo u ovom lobiju uspela sam da u rekordnom roku završim svoj PDF Vodič za Pariz.
Pa čim zakoračite na ulicu preuzeće vas reka turista, jednostavno pratite njihov pravac velike šanse su da će vas ta bujica ljudi dovesti ravno pred Koloseum ili Forum Romanum, a možda su još veći izgledi da prateći šarenu gomilu stignete do Španskih stepenica. Ako se zateknete tu, počnite da „plivate protiv struje“ i krenite ka hotelu Hotel de Russie. Za mesto u bašti u Stravinskij baru nije vam potrebna rezervacija, dovoljno je da prođete pored lobija sve do unutrašnje bašte. Što nekako u ovom slučaju ne zvuči dovoljno tačno, to je pre oaza? Rajska bašta! I to sve sa fontanom, palmama, četinarima, puzavicama, cvećem, jatima ptica. Sedite na Aperol, grickajte masline, slušajte džez melodije. O svemu ćemo misliti sutra!
Još jedno jednako čarobno mesto u centru jeste Palazzo Doria Pamphilj, građevina potiče iz XVI veka i već kad sa ulice skrenete u unutrašnje dvorište biće vam jasno da ste na jednom posebnom mestu. Obrnite krug po galeriji i odvojite dovoljno vremena za tu misiju jer su tu smeštena brojna dela italijanskih umetnika kao što su Caravaggio, Raphaelo, Carracci, Bassano… Pored toga zastupljeni su francuski i španski majstori. Kad vam se zavrti u glavi od lepote predahnite u kafeu galerije koji je ugodno skriven. Ili da samo odete do restorana Vivi Bistrot koji je smešten na Piazza Venezia, enterijer je suluda kombinacija šareniša i nameštaja kao da je ispao iz bakine škrinje, ali začudo sve to tako zajedno lepo funkcioniše. Ovde možete pronaći i neke gluten free i healthy opcije ako vas spopadne griža savest u Rimu (mada šanse za to su male).
Onda je dobra ideja da se malo maknete iz centra, jer u toku toplih dana Rim je doslovno pod opsadom. Pa je dobra ideja da kombinujete centar i manje popularne delove. Naravno, Trastevere je nezaobilazan i verovatno tamo već svi imate svoje omiljeno mesto za karbonaru. A ja bih sada predložila da se maknete skroz do kvarta Flaminio gde je smešten muzej Maxxi koji čuva kolekciju savremene umetnosti iz XXI veka. Kako je muzej deo Google Art Project-a možete prvo prošetati kroz njega virtuelno. Onda pravac jedno pravo italijansko iskustvo na trgiću Piazza Perin del Vaga nalazi se kafe Etablino, maleni skriveni lokal sa baštom ispod ogromne krošnje drveta. Svratite na aperitivo i upijajte život koji se dešava oko vas.
I? Pa dobro, moramo i neki izlazak. Iako, imam sve manje volje, u Rimu se to ne propušta! Vrlo lako je prepustiti se Dolce Vita životu dok vazduh miriše na četinare, zrikavci bruje, a večeri su toplotople. Znate već, potpuni morski đir, pa mi se odmah upali Pavlovljev refleks i već sam nazula sandale i trčim da zauzmem svoj sto. Rezervacije su poželjne, a Naos je kombinacija restorana i kluba, kuhinja je grčka i odlična, a sam prostor je spektakl za sebe. Arhitekta Simone Menasse bio je zadužen za osvežavanje nekadašnjeg skladišta, golom betonu suprostavio je Pierre Jeanneret stolice, stočiće od travertina i udobne niske sofe presvučene tekstilom. Terasa je ono gde želite da budete leti, ona je na krovu i ogromna je, posle zagrevanja uz zalazak, sve se transformiše u klub koji radi do 3-4 ujutru. The night is young and so are we! (kinda).
