Za početak u prethodnoj godini sam morala da se oslonim na samodisciplinu koja je bila jedva stabilnija od tronošca bez dve nogice. Kada ne pripadate radnoj organizaciji koja vas beskompromisno drži u sistemu 9 do 5, veoma je lako sve shvatiti fluidno i prepustiti se labilinim pregovorima sa sobom (nekako je uvek pobeđivala ona koja je donosila nove epizode serije i hajde odma da naručimo nešto, plus istovremeno ćemo da skrolujemo niz Instagram do beskraja).
Nemojte da me shvatite pogrešno, način rada gde sami organizujete svoje vreme, a radni učinak se meri rezultatima je čaroban i meni jedini logičan. Samo, tada morate sagraditi svoje sisteme, a to je stvarno zeznut deo. Pre svega jer nemate aposlutno nikoga da krivite. Niko vam ništa ne nameće, niko nije ništa osmislio za vas, ne postoji nikakvo čvrsto pravilo, što ovako napisano, teorijski zvuči super. Ali u naletu epizode frusta izazvane overload-om i kašnjenjem, prst možete uperiti samo u sebe.
Hello it’s me, I’m the problem
Pa kako organizovati život? Kao overachiver koji je sebe uterao u burn out, posle umišljanja da čvrsto držim uzde svog poslovnog života, sada sam strašno oprezna sa svojim vremenom i ljudima koji ga rabe (pa, ko se na mleko opeče…). Ono što mi je postalo jasno jeste da nije problem u samim obavezama niti poslu, već u organizaciji i međuljudskim odnosima. Dok na neke stvari ne možemo da utičemo, neke su to toliko bazične, da je bolno ne (is)koristiti ih.
Pisanje je prvo i osnovno. I kad kažem pisanje mislim baš tako old school. Papir i olovka. Naravno da sam napredni tech korisnik i svoje dokumente i kalendar redovno apdejtujem, ali stvari na papiru imaju drugačiju težinu i to je jednostavno tako. Kad sam se osvrnula na svoje najproduktivnije godine shvatila sam da sam funkcionisala sa nizom to do listi, koje su se u međuvremenu izgubile u mojoj maglovitoj volji i topljenju svakog smisla.
Ukratko, potreban je jedan veliki stoni nedeljni planer gde u sekundi možete videti kakav je ritam nedelje, kakva su vam kretanja i gde ima prostora da se doda nešto, a gde je potrebno izbaciti po koji sastanak. Nekada sam za nedeljni poslovni plan koristila rokvnik, ali sad sam i conent počela da širim na nedeljni planer. Zapravo je sjajno za sve nas koji vizuelno razmišljamo. Pus zgodno je imati i jednu malenu to do listu za tekuće stvari, štikliranje je pola zdravlja.
I sledeći korak jeste pisanje. Maaa, ko bi rekao?! Iskreno, godinama su me saveti tipa pišite dnevnik i pijte vodu sa limunom svako jutro i-z-l-u-đ-i-v-a-l-i! Sve dok nisam uvidela da su saveti uvek isti, isti, isti, pogledajte i sami: magazini, self help knjige, terapeuti, pisci… Svi se slažu oko osnovnih stvari. Pa zašto onda one ne funkcionišu?
Prosto, jer ih ne upražnjavamo. Kad sam prestala da odbacujem savete jer su “banalni, bejzik i tako ništa” – oni su počeli da daju rezultate. Julia Cameron u knjizi „Put umetnika“ insistira na jutarnjim stranicama. U prevodu to znači da ujutru odvojite vreme i pišete šta god vam padne na pamet (koristim Janine notese koje su taman veličine da obavezne 3 strance ne budu tako težak zadatak). Vrlo je korisno vratiti se na neke misli, ideje i osećanja mesecima kasnije kada ih pokrije patina sećanja i nostalgija krene lagano da krivi priču po svom ukusu.
Drugo, kad krenete da čitate beleške (Julia savetuje da napravite otklon od par meseci pre čitanja) shvatićete koliko se često ponavljate, koliko puta nešto obećavate, a koliko nešto iznova i iznova odlučujte. Vrlo lako je da ćete se sami sebi smučiti i umesto još jednog istog kruga ćete početi da sprovodite obećano. U tome je znači trik!
Ako vam tri prazne stranice predstavljaju nepremostivu prepreku, onda krenite sa pisanjem sa promptovima, odnosno sa zadacima. Ima ih jako puno, a većina onih koje sam ja videla postavljaju neka dosadna generička pitanja. No, ima i drugačijih, dobar primer je The Moon List, koji možete kupiti u fizičkom obliku ili kao digitalnu svesku. Plus, svakog meseca autorka Leigh Patterson pratiocima na Substacku šalje promišljene promptove koji mogu učiniti da se stvarno zamislite. Možete početi od seta pitanja o kraju&početku, koja je kao naručena za najsporiji januar ikada.
Sledeća stvar je možda i najnajnajvažnija na ovoj listi. A to je obuzdavanje sopstvenog telefona! Ako vam screen time nije zabrinjavajuće velik, čestitke spadate u manjinu čovečanstva. Ostali za mnom. Prvo, možete u postavkama obeležiti maksimalno vreme korišćenja svake od aplikacija, što jeste korisno neko vreme, ali izvesno je da ćete jednom moratimorati da pomerite tajmer, jer hitnohitno je i da to će dovesti do drugog i sledećeg puta. Zato podižemo uloge!
Aplikacija Forest je zamišljena tako da postavite tajmer (sami određujete trajanje offline sesije) i tokom tog vremena vaše drvo će rasti, naravno uvek možete pogledati neku od zabranjenih aplikacija, ali u tom slučaju uvelo drvo će zauvek ostati u vašoj šumi kao podsetnik na slabu snagu volje. Ono što je najbolje jeste da korisnici prave svoju malu virtualnu šumu, ali novčiće koje dobijaju za uspešno održavanje mogu uložiti u sadnju pravog drveća širom sveta u saradnji sa kompanijom Trees for the Future. Da li je ovo dovoljno velik razlog da se oduprete zavisnosti od telefona?
Ako je odgovor odričan (cenim iskrenost), onda je vreme da se upoznate sa radom ekspertkinje Catherine Price i da se prijavite na besplatni petonedeljni The Guardian newsletter “Reclaim your brain”. Srećno!
