Da me Jelena od pre par decenija vidi kako sada letnje vikende provodim kod kuće razvlačeći se kao mlitava krpa verovatno bi bilo organizovanih intervencija sa dosta vikanja. Jer sam ja bila ona koja je baš svaki dinar ubacivala u putni budžet, bez kompromisa. Toliko, da sam se jedne godine vratila sa mora sa poslednjih 20 evra u džepu i u Beogradu sam ih napojene duše potrošila na feniranje i sladoled. I to se zapravo desilo skorije nego što biste pomislili. Pa šta je onda sad? Zašto mi ne ide osmišljavanje nekog dobrog letnjeg zbrisa?
Sve bih. Ne bih ništa. Želim krug po nekom šarmantnom mediteranskom mestu, ne želim cene koje su se od ere lagane mlade letnje Jelene najmanje utrostručile. Ne želim da se bavim. Malo sam lenja i komotna. Iako sam opsesivna planerka koja svima pravi planove za putovanja, sad bih da me neko spremi, opremi i pošalje. Ne znam jel imate nekad te periode kada niste sposobni za ono u čemu ste zapravo jako dobri? Bilo kako bilo, volja je nisko. Spasite me od mene same.
Kad upadnem u svoje „jadna mala ja“ epizode umesto da se nasilno bavim osećanjem zahvalnosti (mada ni to nije loša taktika) ja se prepustim guglovanju bez cilja. I znam šta provereno pali, pronaći neki enterijer, toliko uzbudljiv, zabavan i drugačiji da sam može postati destinacija koju bi trebalo hitno posetiti. U takvoj epizodi nabasala sam na JNcQUOI restoran na plaži i maleni apartman u Komporti.
JNcQUOI STRANA SVETA
Baš kao što naziv implicira ovo mesto definitivno ima onaj neobjašnjivi Je ne sais quoi faktor. A za njega je zadužen genijalan belgijski dizajner enterijera Jean‑Philippe Demeyer koji je prostoru udahnuo život, i to kakav! Jean‑Philippe u svakom svom projektu polazi od duhovitosti i zabave i stvara enterijere koji se otkrivaju kroz slojeve. Dodaje, dodaje i dodaje sve dok ne postigne originalan eklektičan miks koji deluje da je ispao iz Alise u zemlji čuda. Realno, to nam je sada i potrebno, neka zemlja čuda gde postoji minimalno veze sa realnošću.
Restoranski deo inspirisan je nasleđem portugalskih sela i pažnju kradu šarene pločice koje je izradila lokalna radionica keramike Viúva Lamego. Tu su veliki oslikani ćupovi, custom osmišljene jastučnice, ali i kružni šank koji je skriven tkaninom u upadljivom printu (naravno da su pruge u pitanju). Ideja je bila da gosti osete veseli vajb, zastanu, zasednu, poruče veliku bocu roze, umaču hranu i prepuste se letnjem ćeretanju o ničimu i svačemu. Što je realno task u kome bih sad uživala do beskraja.
Što se smeštaja tiče postoji samo jedan apartman iznad restorana i iako ima osamdesetak kvadrata plus 36 kvadrata terase zamišljen je kao smeštaj za do petoro ljudi. Jean‑Philippe je i tu dao mašti na volju, pa je kreirao i posebne custom made komade nameštaja, a takođe je dizajnirao i tapete, tkanine i lampe. Sve je vrlo otkačeno i malo šta je pravilnog oblika.
U restoranu postoji i veliki Marshal Juke Box i kad bih mogla da se teleportujem bez rezervacije i organizacije bila bih tamo. Čaša visoko, misli nisko, pa da prebiram po ponuđenim hitovima.
