Goriška brda su jedna od onih destinacija za koju nisam imala ni ideju da postoji, a sada kad znam maltretiram sve svoje prijatelje da obavezno istraže ovaj deo Slovenije nadomak italijanske granice. Zapravo, priča ide ovako, pre nego što sam otkrila taj čaroban predeo pod vinogradima prvo sam upoznala vino koje stiže odatle. Radi se o poznatoj etiketi – Movia! I prvo što sam naučila o njihovom laganom, mirisnom belom vinu Gredič da pokreće dobro raspoloženje dodajući svemu dimenziju neobjašnjive alhemije i pretvarajući žurku u nezaboravan provod. Kada putujete sa tim saznanjem, očekivanja su vam opravdano visoka.
Pre nego što sam pošla na put čula sam se sa vlasnikom vinarije Alešom Kristančičem kako bismo uradili intervju. Posle razgovora bilo mi je jasno da on živi na tački sveta gde ptice glasno pevaju, a sat se navija po kretanju sunca dok sam ja bila duboko zakopana u beogradske senke i neprekidnu kakafoniju. I šta mi je rekao: „Da, vino danas može biti alkoholno piće, ali zapravo nema veze sa alkoholom. Nakon dobrog vina ti si drugačiji, ali ne pijan, efekat je sasvim poseban. Javlja se ljubav prema životu, prema sebi. Gubiš nametnute granice u glavi, postaješ autentičan i ne plašiš se istine, ne plašiš se stvarnosti.“
Sa malom trupom iz Beograda na poziv kompanije ADS Wine pošla sam da vidim da li će autentičnost izbiti iz naših premorenih glava i realno dobili smo mnogo više nego po šta smo krenuli. Sama vinarija postoji od početka XVIII veka, u vlasništvu je porodice Kristančič i svi oni vredno rade na imanju pazeći da gostima ne nedostaje ništa tokom posete, a sve garnirano istinskom ljubaznošću i ljubavlju prema pozivu kojim se bave. Vinogradi se prostiru na 22 hektara zemlje, a proći kroz celu paletu ukusa uz domaće specijalitete je prava poslastica, koje ukoliko budete u blizini neizostavno morate rezervisati za sebe.
Pored restorana, tu je obilazak kroz podrum koji krije i flaše prekrivene dubokom prašinom. Penušavac Puro, ukoliko je boca okrenuta naopačke može trajati večito, tvrdi Aleš. On je osmislio i atraktivan način otvaranja ovog penušavog vina, Puro se degožira tek u trenutku otvaranja, a to se radi u kibli punoj vode. Verujte mi na reč, svaka nova boca čiji pampur je iskočio na plivanje je kod naše trupe izazvala sve veću euforiju.
U nekom momentu podelili smo se u timove kako bismo odigrali rekreativnu partiju basketa na terenu tik iznad vinarije i to sve sa čašama crvenog vina u rukama. Ne pitajte, ne znam, samo znam da je bilo gala. Pošto se sunce spustit za brda i vi shvatite da ste ušli u samu esenciju autentičnosti vreme je za pokret.
Srećom u okolini ima nekoliko jako dobrih malenih hotela, a moja preporuka ide imanju Tavarneta koje se nalazi na manje od kilometar udaljenosti od vinarije. Iz Movie ćete poći sa novonastalim optimizmom i ljubavlju prema životu (ili ako ste ja sa šoljicom za kapućino sve sa putnim vinom). No, kada se probudite na imanju čijeg bazena pogled puca na okolinu, vrlo verovatno je da ćete uprkos svemu nastaviti sa penušcem uz doručak. Jer, haj, neka nas. Sve je dobro. I tek će biti!
